Mehr lesen
Monografija se bavi mehani¿kim ponäanjem konstrukcionih kompozita kontinualna karbonska vlakna/epoksidna smola. Ovi kompoziti su sad i bi¿e u budünosti me¿u najatraktivnijim usavr¿enim konstrukcionim i materijalima uop¿te. Mehani¿ko ponäanje je ponäanje u polju dejstva mehani¿ke sile, koje se proüava na osnovu standardnih testova kompozita kao nove klase konstrukcionih materijala, izgräenih od ¿vrste epoksidne matrice u kojoj su inkorporirana kontinualna karbonska vlakna velike ¿vrstöe i krutosti, na definisan näin za posebne primene. Istaknuto je da se ovi kompoziti dobijaju sofisticiranom, ¿esto jeftinom tehnologijom, da poseduju niske gustine i veliku otpornost na zamor, koroziju, abraziju i delovanje zräenja i imaju rastüu primenu u vazduhoplovstvu, brodogradnji, infrastrukturi, reaktorskim i raketnim tehnologijama.
Nakon upüivanja ¿italaca na osnovne pojmove o osnovama modernih kompozita (Glava 1), u Glavi 2 se razmatraju ivi¿ni efekti u multidirekcionim kompozitima. Monografija se u slede¿em delu (Glave 3 i 4) bavi isträivanjima vezanim za nelinearnu elasti¿nost karbonskih vlakana kao i slojeva unidirekcionih kompozita, sa karbonskim vlaknima usmerenim u istom pravcu, u kojem deluje optere¿enje. Tre¿i deo monografije (Glave 5, 6, i 7) obräuje oblast uticaja gama radioaktivnog zräenja na ove kompozite. Efekti ozräivanja i odgrevanja na Gic vrednostima ¿ srednje vrednosti 10 täaka prostiranja (Gic,mean) ¿ i efekti frakture iniciranja (Gic,int) ¿ su ustanovljeni. U glavi 7 se proüava dejstvo ¿-zräenja i apsorbovane vlage na mehani¿ke osobine kompozita karbonska vlakna/epoksidna smola. Osobine koje odre¿uju matrica i me¿upovr¿ina vlakno/matrica, interlaminarnog smicanja i ¿vrstöa smicanja u ravni laminiranja, odr¿avane su na sobnoj temperaturi, u standardnim testovima, pre i posle ozräivanja ¿-zräenjem do doze od 11.7MGy i potapanja 21 dan u vodi zagrejanoj na 80¿C, neozräenih i ozräenih plöa kompozita.
Sva prikazana isträivanja su bazirana, u prvom redu, na rezultatima isträivanja autora i njegove isträiväke grupe saradnika. Mnogi od njih mogli bi se pojaviti i kao koautori ove monografije zbog ¿injenice da su üestvovali u isträivanjima i u publikovanju radova. Oni su svakako koautori u näim zajedni¿kim radovima citiranim u ovoj monografiji, po pravilu na poslednjem mestu u nizu referenci za dalje proüavanje. Koristim i ovu priliku da im se zahvalim na izvanrednoj saradnji.
¿
Über den Autor / die Autorin
MOM¿ILO STEVANOVI¿ je redovni ¿lan Akademije inžinjerskih nauka Srbije. Redovni je profesor i nau¿ni savetnik u penziji. Ro¿en je 1935. u Skoplju. Na TMF-u Univerziteta u Beogradu, diplomirao je 1959. i doktorirao 1965. Bio je na specijalizaciji u CEN Saclay u Prizu (1962-1964), a post-doktorsko usavršavanje realizovao je u AB Atomenergie Studsvik (Švedska 1966) i u CEN Saclay (1967). Od 1960. do 2006. godine radio je Institutu za nuklearne nauke Vin¿a. Paralelno je praedavao predmete iz oblasti nauke o materijalima i hemijske termodinamike: na Elektronskom fakultetu u Nišu (1969-1973); Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu (1975-1982) i na TMF-u u Beogradu (1996-2000). Od organizacionih poslova treba istäi rukovdo¿enje brojnim nau¿nim i razvojnim makro-projektima. Bio je predsednik Komisije za keramiku Unije Hemijskih društava Jugoslavije (1974-1977) ¿lan predsedništva nacionalnog Društva za istraživanja materijala i ¿lan brojnih me¿unarodnih društava za kompozitne materijale: Composite Materials International Community - New Orleans, European Society for Composite Materials i American Nano Society. Bio je i ¿lan Nau¿nog odbora European Conferences of Testing and Standardization of Composits od 1992 do 2000.
Najznaznäajnija u prvoj polovini radnog veka su dostignu¿a istraživanja sinterovanih oksida: efekti neutronskog zräenja, procesi transporta mase i opisivanje ravnoteže parno-kondenzovano stanje. Dostignu¿a druge faze istraživanja su rezultati prou¿avanja: nelinearne elasti¿nosti karbonskih vlakana, uticaja ivi¿nih efekata na ¿vrsto¿u laminata, efekata zräenja na kompozite, posebno na žilavost delaminacije i podatke iz testova nanoindentacije. Doprinos od inženjerskog znäaja je uvo¿enje 22 standadne metode testiranja karbonskih vlakana, preprega i kompozita, pri donošenju JAS standarda.
Priznanje mu je plaketa Instituta Vin¿a dodeljena za 25 najeminentnijih saradnika Instituta od više od 1000 istraživäa prilikom proslave 50-te godišnjice osnivanja Instituta Vin¿a.
Publikovao je preko 200 nau¿nih i stru¿nih radova, 6 univerzitetskih udžbenika, od kojih su 2 nacionalne monografije. Objavio je i 7 poglavlja u internacionalnim nau¿nim monografijama kao i mnoštvo radova u internacionalnim i domäim ¿asopisima i zbornicima. Održao je 11 plenarnih predavanja.
Oženjen je suprugom Brigitom, ima sina Nenada (dr elektrotehnike), k¿i Ladu (dr antropologije) i 3 unuka: Annu, Martina i Milu.
