Mehr lesen
Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Economics, language: Serbian, abstract: "Sistemska" lutanja u Srbiji traju previse dugo - i kostaju i kostace mnogo
Skupno nas kostaju, i tek ce kostati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav trzisni sistem treba i mozemo da uspostavimo, a druga, na koji nacin se to najbezbolnije moze ostvariti u konkretnoj situaciji.
Visedecenijska tumaranja pre sadasnjih zabluda
Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogresne:
1) da se trzisni privredni sistem moze ostvariti kao socijalisticki, nekapitalisticki. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na nacin kako takav sistem mozemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima.
I tako je to tumaranje trajalo godinama, cak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da ce "ovaj put biti prona eno ono pravo". A to pravo nikako da se na e i nije se ni moglo naci na gore pomenutim pogresnim premisama.
Samo formalna "prekretnica" nakon 2000. godine
Nakon 2000 godine zaista je doslo do bitnih promena. Ali u cemu su se one sustinski sastojale? U ekonomskom pogledu, sustina je bila u tome da je vec vladajucem (danas se vec vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tacnije receno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadrzane dve, samo donekle izmenjene, teska zablude.
Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, trziste odnosno trzisna privreda je naglaseno tretirana kao efikasniji aranzman ekonomske aktivnosti od bilo koje netrzisne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbeznost tranzicija iz netrzisne (ili quasi trzisne) u trzisnu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah cemo videti, dvostruko neprecizan i lakonski.
Ako se ne precizira sta se podrazumeva pod trzisnom privredom, prethodna receno je lakonsko ciljno odre enje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za razlicita proizvoljna poimanja. Najopstije se moze reci da pod trzisnom privredom podrazumevamo neki aranzman ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Kazemo neki, jer on nije jednoznacno odre ene vec ispoljava kao dosta siroka skala, koja se proteze od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa izme u samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.
Über den Autor / die Autorin
Curriculum Vitae - kratka biografija Prof. dr Stanka Radmilovi¿a, ex-premiera Srbije
PERSONALNI PODACI:
Ime i prezime: Stanko (Milana) Radmilovi¿
Adresa: Novi Sad ¿ 21108 Sremska Kamenica, Slobodana Baji¿a 49
E-mail: stan.radmil.@gmail.com
Datum ro¿enja: 21. jul 1936.
OBRAZOVANJE:
Ekonomski fakultet: u Osijeku ¿ industrijski smer
Postiploski studije: Ekonomski fakultet u Beogradu, monetarna ekonomija
Doktorat: na ekonomskom fakultetu u Beogradu, iz oblasti finansiranja investicija
PROFESIONALNA/RADNA AKTIVNOST
1960 ¿ 1963 u LJevaonici ¿eljeza, Slav Po¿ega, na poslovima planiranja,
1963 ¿ 1967 u DIP ¿Lipä, Slav. Po¿ega, finansijski direktor i pomo¿nik generalnog direktora,
1967 ¿ 1971 u Beo¿inu, finansijski direktor BFC,
1971 ¿ 1973 u Vojvo¿anskoj banci, ¿ef kraktoro¿nog kreditaranja,
1973 ¿ 1976 u Beo¿inskoj fabrici, direktor Fabrike cementa u izgradnji i istovremeno zamenik generalnog direktora BFC,
1976 ¿ 1986 u Vojvo¿anskoj banci ¿ Udru¿enoj banci, pomo¿nik generalnog direktora, ¿lan poslovodnog odbora i i direktor Ekonomskog centra za planiranje, razvoj i nau¿no-isträiväki rad,
1986 ¿ 1988 delegat u Skup¿tini SFR, ¿lan delegacije APU u ve¿u republika i pokrajina,
Od februara do decembra 1988, ¿lan predsedni¿tva SKJ,
Decembar 1989 ¿ januar 1991 predsednik Izvr¿nog ve¿a
Februar ¿ juli 1991. samostalni nau¿ni savetnik u Vojvo¿anskoj banci ¿ udru¿enoj banci
Juli 1991 ¿ decembar 1991 v.d. generalnog direktora Naftne industrije Srbije
1992 ¿ 1994 samostalni nau¿ni savetnik u Vojvo¿anskoj banci ¿ udru¿enoj banci
1994 ¿ 2001 inicijator osnivanja, najve¿i akcionar i generalni direktor Financing Centra a.d. u Novom sadu
2001 ¿ u penziji.
UNIVERZITETSKA AKTIVNOST
1980. godine biran u zvanje docenta za predmet Ekonomska politika Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
1992. godine biran u zvanje vanrednog profesora ekonomije na Tehni¿kom fakultetu "Mihajlo Pupin" u Zrenjanin, Univerziteta u Novom Sadu
1994. godine izabran u zvanje redovnog profesiora za predmet Ekonomija na Univeritetu u Novom Sadu
Predavao na redovnim i postiplomskim studijama na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, Ekonomskom fakultetu u Subotici, Tehni¿kom fakultetu u Zrenjaninu, Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, Rijeci, Titogradu
VOLONTERSKA JANA AKTIVNOST
U¿estvovao u izradi Dugoro¿nog programa ekonomske stabilizacije 1982. godine, prvenstveno Antinflacionog programa,
Bio ¿lan Komisije Saveznog izvr¿nog ve¿a za reformu privrednog sistema, 1988. godine,
Bio ¿lan Komisije za izradu ...
